Da li da postanem „PAUŠALAC“

Ukoliko ste rešili da pokrenete sopstveni biznis, Izbor modela oporezivanja uglavnom je glavna odluka i za rešavanje pitanja pravne forme, odnosno tipa Vaše firme
entrepreneur-593358_1280

Da li ćete je voditi kao preduzetnik ili će ona postati akcionarsko ili ortačko društvo, društvo ograničene odgovornosti i slično, umnogome zavisi od odluke za model oporezivanja za koji se odlučite.

Kada govorimo o preduzetnicima, osnovni načini oporezivanja preduzetnika su:

  1. Preduzetnik koji je paušalno oporezovan
  2. Preduzetnik koji se odlučio na tzv. „samooporezivanje“
  3. Preduzetnik koji se odlučio na isplatu lične zarade

U ovom tekstu pričamo nešto više o ovom prvom modelu.

Obaveze koje ima paušalni preduzetnik

Pretpostavimo da ste već osnovali firmu kao preduzetnik i da želite da budete „paušalac“. Najpre, za paušalni model oporezivanja firme odlučujete se tako što Poreskoj upravi (na opštini na kojoj je sedište firme) podnosite zahtev za paušalnim oporezivanjem najkasnije 15 dana od osnivanja. Zahtev ćete podnositi svake godine. Dakle, ako ste već preduzetnik i ovo vam je neka naredna godina poslovanja, onda isti zahtev predajete do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu. Poreska uprava donosi odluku o iznosu poreza i doprinosa koje ćete plaćati tokom jedne godine poslovanja. Ovaj iznos koji je propisan je fiksan (da kažemo „paušalan“ – otuda i ime ovog načina plaćanja dažbina) do donošenja narednog rešenja, što je najčešće za godinu dana. Dakle, nakon što Vam Poreska uprava taj iznos propiše i zahtev odobri, sve što imate od obaveza prema državi je da jednom mesečno platite ovaj iznos.

Kako da znam koliko će porez da placam?

Na ovo pitanje samo delimično možemo dati odgovor. Postoji jedna Uredba koja određuje koji su kriterijumi za osnovicu za paušalno oporezovane preduzetnike, ali u njoj su samo neka pravila deterministička. Na primer, osnovica od koje se polazi je prosečna mesečna bruto zarada u Srbiji. Dalje, na osnovicu utiče starost preduzetnika i njegova sposobnost, broj zaposlenih kod preduzetnika (da – i preduzetnik koji je paušalac može da ima svoje zaposlene!). Iznos takođe zavisi i od toga da li ste već negde zaposleni ili svoj preduzetnički biznis započinjete kao nezaposleni. U prvom slučaju ćete, očekivano, za obaveze plaćati manje nego u drugom, jer ne možete plaćati doprinose za zdravstveno osiguranje i za nezaposlenost i kao zaposleni i kao paušalac pride.

Primer nedeterminističkih pravila koji utiču na iznos obaveza su: lokacija sedišta, tržišni uslovi rada, stanje konkurencije. Ovde ste u milosti algoritma (ako neki uopšte postoji) tj. procene koju koristi Poreska uprava za određivanje osnovice.

Prema našem iskustvu, za iste dve delatnosti, niže su osnvoice za pausalce u prigradskim opžtinama I nekim nareyijenim opstinama u Srbiji, nego u vecim gradovima.

Kad vam poreski organ jednom utvrdi osnovicu, dostaviće vam rešenje o iznosu obaveza. Postoji razlika između osnovice i iznosa koji treba da plaćate. Osnovica se utvrđuje rešenjem i na nju utiču gore pobrojani faktori.

.

Šta su još obaveze paušalca, a koje su ujedno i prednosti

Ono što plaćate jesu porez na prihod i socijalni doprinosi – na jednoj uplatnici. Vaše obaveze takođe su izdavanje računa za svaku prodatu robu ili pruženu uslugu, koje morate zavoditi u Knjizi ostvarenog prometa (KPO). Znači, oslobođeni ste obaveze vođenja knjigovodstva, te štedite na trošku vođenja poslovnih knjiga.

Pritom, istovremeno možete podizati novac sa računa neograničeno i bez pravdanja računa, uz malu ogradu – do 150 000 RSD dnevno, što se može reći da je više nego dovoljan dnevni limit. Neograničeno? Ne baš. Vaš godišnji prihod ne sme prelaziti 6 miliona dinara. Ovo je najčešće motiv za sve koji žele da se ostvare kao preduzetnici a ne moraju da se „petljaju“ sa knjigovodstvom. Otvorim firmu kao paušalac, platim tu jednu uplatnicu, izdam račun za svoj promet i skidam novce bez ikakvog objašnjavanja, pravdanja bilo kome.

Mane paušalnog oporezivanja

Videli smo koje su odlične pogodnosti: nema troškova i gubljenja vremena na administraciju i knjigovodstvo, porez je fiksan i propisan i, nakon što je izmiren, nema dodatnog oporezivanja na prihod i slično, dok god njegovo godišnje prihodovanje ne prelazi 6 miliona dinara.

Ako se uzme da mesečne obaveze paušalca iznose od 15000 do 50000 dinara, može se reći da ovaj model oporezivanja posebno odgovara malim biznisima i onima koji imaju već unapred velike ugovorene poslove i značajnija REDOVNA primanja u najavi.

Međutim, ukoliko to nije slučaj, može se desiti da pogrešna procena budućeg poslovanja izazove i izbor paušalnog oporezivanja kao pogrešne odluke.

Zatim, ukoliko tek započinjete posao, a nemate neke veće ugovorene poslove ili dovoljno finansija za ulaganje, možda o paušalnom tipu oporezivanja treba da razmislite još jednom.

Na samom kraju, još jedna mana ovog načina oporezivanja koja se tiče preduzetnika paušalca, koju morate imati u vidu. Kako se može desiti da prođu meseci (a u poslednje vreme smo svedoci da prođu i godine rada) do izdavanja novog rešenja od strane nadležnog organa, to nadležni poreski organ može izdati rešenje o obavezama čiji je iznos značajno veći od onog koji trenutno izmirujete, te bi i o tome trebalo povesti računa.

Share on facebook
Facebook
Share on google
Google+
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn