Kratak odgovor je – da. Činjenica da zaposleni prima minimalnu zaradu ne znači da je zaštićen od disciplinske odgovornosti.
Prema Zakonu o radu, poslodavac može zaposlenom koji povredi radnu obavezu ili ne poštuje radnu disciplinu izreći odgovarajuću meru, ukoliko okolnosti slučaja ne opravdavaju otkaz.
Koje kazne poslodavac može da izrekne?
Član 179a Zakona o radu predviđa tri mogućnosti:
- privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade od 1 do 15 radnih dana;
- novčanu kaznu do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je kazna izrečena, u trajanju do tri meseca;
- opomenu sa najavom otkaza, ako zaposleni u narednih šest meseci ponovi istu povredu.
Kod novčane kazne, obustava od zarade mora da bude zasnovana na rešenju poslodavca o izrečenoj meri.
Da li minimalac štiti zaposlenog?
Ne. Minimalna zarada nije imunitet od disciplinske odgovornosti.
Međutim, poslodavac ne može jednostavno da odluči da zaposlenom „skine“ deo minimalne zarade zato što smatra da je napravio grešku. Mora postojati konkretna povreda radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline i mora biti ispoštovana zakonska procedura.
Posebno je važno razlikovati zakonitu disciplinsku meru od proizvoljnog umanjenja zarade.
Šta poslodavac treba da uradi?
Pre izricanja mere potrebno je utvrditi šta je zaposleni konkretno učinio, na osnovu čega se smatra da je prekršio radnu obavezu ili radnu disciplinu i koja je odgovarajuća mera.
Zato poslodavac ne bi trebalo da primenjuje kazne „usmeno“ ili samo kroz obračun zarade.
Zaključak: zaposleni koji prima minimalnu zaradu može biti disciplinski kažnjen, uključujući i novčanu kaznu predviđenu članom 179a Zakona o radu. Ali poslodavac mora imati zakonski osnov i ispoštovati propisanu proceduru.
NIMI savet: Pre izricanja bilo koje disciplinske mere, potrebno je proveriti konkretne okolnosti i dokumentaciju, jer pogrešno sproveden postupak može dovesti do spora sa zaposlenim.