Često postavljana pitanja

Na ovoj stranici možete pogledati listu najčešće postavljanih pitanja, kao i naše odgovore na njih. Želja nam je da Vam pomognemo, kao i da Vam damo sve potrebne informacije u vezi sa uslugama koje pružamo.

Paušalno oporezivanje

Paušalno oporezivanje je termin koji je propisan Zakonom o porezu na dohodak građana, u delu kojim se uređuje porez na prihod od samostalne delatnosti.

Da, ukoliko tek započinjete posao a nemate neke veće ugovorene poslove ili dovoljno finansija za ulagenje.

Podizanje novac sa računa neograničeno tj. bez pravdanja računa.

Ne bas. Vaš godišnji prihod ne sme prelaziti 6 miliona dinara.

Izdavanje računa za svaku peodatu robu ili pruženu uslugu, koji morate zavoditi u Knjizi ostvarenog prometa ili KPO.

Prvi limit, vaš godišnji prihod ne sme prelaziti 6 milona dinara. Drugi limit, vaš prihod ne sme prelaziti 8 miliona dinara – kalendarski gledano.

OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA PREDUZETNIKA

Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda  i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji.

Za otvaranje firme potrebno je proći kroz određenu proceduru koju će vam vaša knjigovodstvena agenijca Nimi doo rado objasniti.

  • Registraciona prijava (obrazac za otvarnje preduzetnika ili privrednog društva može se preuzeti sa sajta APR-a)
  • Dokaz o uplati naknade za osnivanje
  • Kopija lične karte lica koje je osnivač
  • Ukoliko delatnost za koju se registrujete zahteva saglasnost nekog oragna, potrebno je podneti i tu saglasnost.
  • Osnivački akt, sa overnim potpisom osnivača,
  • Potvrda banke da je osnivač uplatio nočvani ulog na privremni račun,
  • Odluka o imenovanju zastupnika, ukoliko nije određen osnivačkom aktom,
  • Dokaz o uplati naknade za dobijanje matičnog broj,
  • Overen potpis zastupnika

Osnivač, odnosno član društva – fizičko lice (domće ili strano) i punomoćnik, odnosno vlasnik radnje.

Naknada za otvarnje privrednog društva iznosi 4.500,00 din.

Naknada za otvarnje preduzetnika iznosi 1.500,00 din.

IZRADA BIZNIS PLANA

Biznis plan je sredstvo za ostvarivanje kontakta izmedju preduzetnika i investitora, ali i prvi odgovor na pitanje kako postati bogat.

Dokumenta kojim se definiše strategija poslovanja i analizira predstojeći posloni poduhvat.

Za ostvarivanje stablinog poslovanja, za dobijanje kredita, za uvođenje novog proizvoda ili usluge, za donošenje kvalitetnih odluka, za kontrolu poslovanja.

Pojedincu/preduzetniku – privrednom društvu – spoljnim akterima ( bankari, kreditori, dobavljači, akcionari)

Prilikom određivanja cena, najvažnije da li se radi o investicionom programu ili pak o biznis planu za dobijanje startup kredita ili o biznis planu za potrebne nacionalne službe. Na cenu, takođe utiče i to da li je potencijalni subjekat korisnik naših knjigovodstvenih usluga.

završni račun

Redovne godišnje finansijske izveštaje na kraju fiskalne godine moraju da podnesu sva pravna lica i preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo.

Pod završnim računom se podrazumeva set izveštaja o poslovanju privrednog subjekata. On najčešće obuhvata godišnji finansijski izveštaj (bilanse) i godišnju poresku prijavu.

Završni račun se dostavlja putem posebnog informacionog sistema Agencije – Registru finansijskih izveštaja, potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom isključivo zakonsog zastupnika.

Završni računi ranijh godina se ne mogu predati APR-u, Agencija prima finansijske izveštaje isključivo za poslednju izveštajnu godinu.

Da, treba da se prijave u evideniciju obveznika za dostavljanje finansijskih izvestaja tek krajem godine.

Ne, privremni prekid obavljanja delatnosti ne predstvalja osnov za sastavljanje i dostavljanje vanrednog finansijskog izvestaja, u smilsu Zakona o računovodstvu.

Vanredni finansijski izveštaj po osnovu pokretanja postupka likvidacije sastavlja se za period od 01.01. tekuće godine do dana koji prethodi danu pokretanja postupka likvidacije, odnosno danu dobijanja rešenja od nadležnog statusnog registra, i dostavlja se radi javnog objavljivanja u roku od 60 dana od dana na koji se izveštaj sastavlja.

PDV

Porez na dodatu vrednost (PDV) je porez na potrošnju dobara i usluga, koji zamenjuje bivši porez na promet.

PDV je porez na dodatu vrednost , odnosno porez na opštu potrošnju.

Limit za PDV je 8 miliona dinara prihoda, odnosno prometa koji neki pravni oblik ostvari u određenih 12 meseci (nije vezano za kalendarsku godinu)

PDV nije vezan za pravni oblik, odnosno nije vezan za to da li je D.O.O. ili preduzetnik jer i jedan i drugi mogu biti u sistemu PDV-a.

Paušalni obveznici ne mogu biti PDV-u zato što mogu imati promet samo do 6 miliona.

Postoje dve vrste PDV-a: mesečni i tromesečni. Rok za mesečni je 15.  u mesecu za prethodni mesec. Za tromesečni rok je 15. u mesecu za prethodno tromesečje.