Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu kaže da je osiguranje zaposlenih obavezno.
Kolektivno osiguranje zaposlenih obuhvata da njime osiguravate svoje zaposlene od:
- smrti usled nesrećnog slučaja
- trajnog gubitka radne sposobnosti (invaliditeta)
Osim toga, dodatno ih možete osigurati od:
- prolazne nesposobnosti za rad (za koju dobijaju dnevnu naknadu)
- narušavanja zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć (troškovi lečenja i bolnički dani)
- loma kostiju
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu uređuje unapređivanje i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj sredini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, opšta načela prevencije, obaveze poslodavca, prava i obaveze zaposlenih i ostalo.
Članom 4. stavom 1. tačkom 3) Zakona propisano je da je poslodavac pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica, osim fizičkih lica koja posao obezbeđuju u domaćinstvu i nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji obavlja posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog domaćinstva u skladu sa propisima o poljoprivredi.
Prema odredbi čl. 67. Zakona poslodavac je dužan da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete.
Finansijska sredstva za osiguranje padaju na teret poslodavca.
Uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti zaposlenih uređuju se zakonom.
Kolike su kazne ukoliko ne osigurate zaposlene?
Ukoliko ne osigura svoje zaposlene, poslodavac sa svojstvom pravnog lica će biti kažnjen novčanom kaznom u visini 1.000.000 – 1.500.000 dinara.
Novčanom kaznom od 200.000 – 400.000 dinara kazniće se za navedeni prekršaj poslodavac koji je preduzetnik, a novčanom kaznom od 30.000 – 150.000 dinara kazniće se za prekršaj direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.
Za poslodavca fizičko lice za ovaj prekršaj propisana je kazna od 30.000 – 150.000 dinara.
Zakonom nisu propisane delatnosti na koje se njegova primena odnosi, što znači da je obavezan za sve poslodavce, bez obzira na delatnost kojom se bave.
U uslovima osiguravajućih kuća precizno je definisano šta sve spada u nesrećne slučajeve, a suština je sledeća – to je iznenadni i od volje osiguranika nezavisni događaj, koji za posledicu ima njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad ili narušenje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć.
U praksi, nesrećni slučaj ili nezgoda mogu biti i sudar, pad, klizanje, strujni udar, prelom kostiju, gušenje, udarci, ujedi životinja, ubod, opekotine, delovanje štetnih hemijskih jedinjenja i slično.
Važno je da osiguranik nije namerno izazvao nezgodu i da se nesrećni slučaj desio mimo njegove volje.
Ipak, osiguravajuće društvo nema obaveze ako je nesrećni slučaj posledica prirodne katastrofe, rata, terorističkog napada ili nemira. Nadoknade nema ni ako je osiguranik bio pod dejstvom alkohola ili narkotika, ako je učestvovao ili izvršio krivično delo, ako se namerno povredio ili pokušao i izvršio samoubistvo.
Zaposleni moraju biti osigurani za vreme obavljanja posla, na radnom mestu i van njega.
Osigurani su i na putu od kuće do posla i nazad, kao i na službenim putovanjima. Dobra volja poslodavca je da li će ih osigurati i van radnog vremena i puta, ali se i to može ugovoriti. Radnik koji je osiguran i u slobodnom vremenu će dobiti nadoknadu i ako se recimo povredi na fudbalu (pod uslovom da igra amaterski, a ne profesionalno) sa prijateljima.
Šta je osigurana suma?
Jednostavno rečeno, osigurana suma je najveći iznos novca koji će osigurani radnik dobiti ako mu se dogodi neki od osiguranih nesrećnih slučajeva.
U slučaju smrti, njegovi naslednici dobijaju odštetu, a u slučaju trajne nesposobnosti za rad isplaćuje mu se procenat osigurane sume u odnosu na procenat invaliditeta.
Kod prolazne nesposobnosti za rad, zaposleni ima pravo na nadoknadu koja je ugovorena osiguranjem po svakom danu koji nije bio sposoban da radi. Ovo ne znači da će dobijati novac kada god ode na bolovanje, već samo ukoliko je njegova nesposobnost uzrokovana nesrećnim slučajem, a isto važi i za troškove lečenja.
Priznaju se samo troškovi koje je osiguranik morao sam da plati, ne i oni koje pokriva obavezno zdravstveno osiguranje.
U svakom slučaju, što su veće osigurane sume, kao i ugovorena dnevna naknada u slučaju prolazne nesposobnosti za rad, to će cena polise po radniku biti veća. Naravno, treba uzeti u obzir i da će se radnici koji su osigurani na veće sume osećati bezbrižnije, da su važniji za kolektiv i to može biti dodatni motiv za rad.
Izvor: osiguranik.com
