IZMENE I DOPUNE PORESKIH ZAKONA

ZAKON O POREZU NA DODATU VREDNOST

Prenos celokupne ili dela imovine

Prema članu 6 stav 1 Zakona o PDV, smatra se da promet dobara i usluga, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, nije izvršen kod prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost.

Izmenama i dopunama Zakona o PDV se uvodi mogućnost ugovaranja PDV kod prenosa dela ili celokupne imovine odnosno uvodi se novi stav kojim se propisuje da se smatra da je promet dobara i usluga izvršen ukoliko je ugovorom ili odlukom (kod npr. statusne promene) predviđeno da će se na promet dobara i usluga koji čine imovinu ili deo imovine koja se prenosi obračunati PDV. Nova pravila primenjivaće se na sve ugovore zaključene od 1. januara 2025. godine dok će se na ugovore zaključene pre tog datuma primenjivati stara pravila.

Primena od 01.01.2025.

Poreska osnovica za uslugu čija se naknada uračunava u carinsku vrednost uvezenog dobra

Novim članom propisano je da osnovicu kod prometa usluga čija se naknada uračunava u carinsku vrednost uvezenog dobra, čini razlika između ukupnog iznosa uvoza i carinske vrednosti uvezenog dobra.

Primena od 01.01.2025.

Izmena poreske osnovice

• Povećanje poreske osnovice

U slučaju povećanja poreske osnovice obveznik PDV koji je isporučio dobra i usluge, a koji je poreski dužnik za taj promet, treba da poveća iznos PDV u skladu sa izmenom. Izmenama i dopunama Zakona o PDV propisana je i obaveza izdavanja dokumenta o povećanju osnovice. Izmenjenim i dopunjenim odredbama precizirano je i da se obaveza povećanja PDV odnosi i na poreske dužnike – primaoce dobara ili usluga.

• Smanjenje poreske osnovice

Izmena zakona se odnosi na to da poreski obveznik može da smanji PDV ukoliko izda dokument o smanjenju i licima koji su obveznici i licima koji nisu obveznici (do izmene obaveznik je bio dužan da izda dokument o smanjenju samo licima koja imaju pravo na odbitak ulaznog PDV).

Propisani su dodatni uslovi ako se promet vrši licu koje nije obveznik PDV odnosno PDV osnovica može da se smanji samo pod uslovom da je izdat dokument o smanjenju i da obveznik poseduje dokaz o smanjenju osnovice, kao i obaveštenje da za iznos PDV nije i neće biti podnet zahtev za refakciju PDV.
U nastavku su predstavljeni dopunjeni uslovi za smanjenje poreske osnovice.

Izmenama zakona unete su odredbe vezane za uslove za  smanjenje obračunatog PDV u slučaju smanjenja  osnovice u slučaju kada je za promet dobara i usluga poreski dužnik primalac dobara i usluga odnosno kada postoji obaveza da se vrši interni obračun koje su do sada bile propisane samo odredbama Pravilnika o PDV. 

U slučaju smanjenja osnovice za promet za koji je poreski dužnik obveznik PDV – primalac dobara i usluga, koji ima pravo na odbitak prethodnog poreza, iznos obračunatog PDV obveznik PDV može da smanji ako je

1. sačinio interni račun u skladu sa ZPDV i 
2. ispravio odbitak prethodnog poreza (ukoliko je obračunati PDV koristio kao prethodni porez). 

U slučaju smanjenja osnovice za promet za koji je poreski dužnik obveznik PDV – primalac dobara i usluga, koji nema pravo na odbitak prethodnog poreza, iznos obračunatog PDV obveznik PDV može da smanji ako je:

1. sačinio interni račun u skladu sa ZPDV;
2. poseduje dokument kojim se potvrđuje da je došlo do smanjenja naknade.

Ako dođe do smanjenja avansa, propisuje se shodna primena navedenih pravila. 

Podzakonski akt koji bliže uređuje ovo pitanje će biti donet do 31.12.2024. godine.

Primena od 01.01.2025.

Uslovi za odbitak prethodnog poreza

Propisano je da ukoliko je za promet dobara ili usluga propisana obaveza izdavanja elektronske fakture u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje da se pravo na odbitak prethodnog poreza može ostvariti isključivo na osnovu prihvaćene elektronske fakture. 

Skraćen je rok do kojeg elektronska faktura mora da se prihvati da bi obveznik mogao da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza za poreski period kada je poreska obaveza nastala. Naime, obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza za poreski period na osnovu elektronske fakture, ako je elektronska faktura prihvaćena zaključno sa danom koji prethodi danu podnošenja poreske prijave za taj poreski period u skladu sa ZPDV, a najkasnije 10. dana kalendarskog meseca koji sledi tom poreskom periodu, nezavisno od toga da li je poreska obaveza nastala u poreskom periodu za koji podnosi poresku prijavu ili u nekom od prethodnih poreskih perioda i nezavisno od toga da li je elektronska faktura izdata na dan nastanka poreske obaveze ili posle tog dana. Ako je elektronska faktura prihvaćena počev od dana podnošenja poreske prijave za poreski period, odnosno počev od 11. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se podnosi poreska prijava, uvodi se da obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza za poreski period u kojem je elektronska faktura prihvaćena. 

Propisano je da obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu računa za izvršeni promet dobara ili usluga, ako račun sadrži formalne nedostatke koji se odnose na identifikaciju primaoca računa (naziv i adresa primaoca računa), sa izuzetkom podatka o PIB-u. 

Primena od 01.01.2025. godine odnosno za poreski period decembar 2024. godine.

Ispravka odbitka prethodnog poreza kod izmene osnovice

Propisano je dodatno da ispravka odbitka prethodnog poreza treba da se vrši i po osnovu smanjenja avansa, kao i po osnovu storniranja računa i drugih dokumenata prethodnog učesnika u prometu koji utiču na odbitak prethodnog poreza.

Pored toga, propisano je da obveznik PDV koji je ispravio – smanjio odbitak prethodnog poreza može da dostavi obaveštenje o toj ispravci obvezniku PDV – prethodnom učesniku u prometu, odnosno primaocu avansa ako je od tog obveznika PDV dobio dokument o smanjenju u slučaju kada postoji obaveza izdavanja dokumenta o smanjenju u skladu sa ZPDV.

Primena od 01.01.2025.

Izmena vrednosti primljenih poljoprivrednih proizvoda

U slučaju izmene vrednosti primljenih poljoprivrednih proizvoda i poljoprivrednih usluga propisano je da obveznik PDV treba da izda poljoprivredniku priznanicu ako je povećana vrednost primljenih dobara ili usluga odnosno dokument o smanjenju ako je smanjena vrednost primljenih dobara ili usluga.

Primena od 01.01.2025.

Evidentiranje i brisanje iz evidencije obveznika PDV

Prema izmenama, obveznik je u obavezi da se registruje za PDV u roku od 5 dana nakon što je ostvario ukupan promet veći od RSD 8,000,000 (umesto do isteka prvog roka za podnošenje PDV prijave). 

Takođe, propisano je da u slučaju statusne promene nije potrebno podneti zahtev za brisanje iz PDV registra već da pravni sledbenik tog obveznika PDV dostavi obaveštenje poreskom organu o sprovedenoj statusnoj promeni u roku od 15 dana od dana sprovođenja statusne promene.

Primena od 01.01.2025.

Izdavanje računa i sačinjavanje internog obračuna

• Izdavanje računa

Izvršeno je preciziranje vezano za izdavanje računa odnosno propisano je da obveznik PDV izdaje elektronsku fakturu u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje, fiskalni račun u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, račun u papirnom obliku, odnosno račun u elektronskom obliku, sa izuzetkom elektronske fakture i fiskalnog računa, ako postoji saglasnost primaoca da prihvata račun u elektronskom obliku.

• Obaveza pripreme internog računa

Pored toga, nalaže se izmenom zakona sačinjavanje internog računa po osnovu prometa dobara i usluga za koji je primalac poreski dužnik, avansa, povećanja osnovice za promet, odnosno smanjenja osnovice za promet i smanjenja avansa (do sada je obaveza pripreme internog računa bila propisana samo Pravilnikom o PDV, a sada i Zakonom o PDV).

Uvedena su rešenja koja se odnose na storniranje izdatih računa sa iskazanim PDV u smislu da obveznik PDV smanjuje iznos osnovice, a da iznos PDV može da smanji ako je izdao novi račun (u slučaju kada postoji obaveza izdavanja računa) i ako poseduje dokument primaoca računa – obveznika PDV ili lica koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa ZPDV u kojem je navedeno da PDV iskazan u računu nije korišćen kao prethodni porez odnosno da za taj iznos PDV nije i neće biti podnet zahtev za refakciju PDV, u slučaju kada je račun izdat obvezniku PDV ili licu koje ima pravo na refakciju PDV. 

Smanjenje iznosa PDV vrši se za poreski period za koji su ispunjeni navedeni uslovi.

Zadržano je dosadašnje rešenja u smislu da lice koje nije obveznik PDV, a koje je izdalo račun sa iskazanim PDV, nema pravo da ispravi iskazani iznos PDV.

Primena od 01.01.2025.

POPDV obrazac

Ukida se obaveza sačinjavanja pregleda obračuna PDV.

Primena počev za poreski period januar 2026. godine, odnosno januar-mart 2026. godine.

Promena poreskog perioda

Novim izmenama i dopunama ZPDV propisano je da obveznik kojem je poreski period tromesečje može da zahteva promenu perioda u kalendarski mesec između 20. i 31. decembra tekuće godine za narednu godinu (umesto kao da do sada najkasnije do 15. januara tekuće kalendarske godine).

Primena od 20.12.2024. godine.

Preliminarna poreska prijava

Izmena zakona definiše novi pojam – preliminarnu poresku prijavu kao skup podataka koji se odnose na promet dobara i usluga, uvoz dobara i druge transakcije i aktivnosti koje utiču na iznos poreske obaveze obveznika PDV. Ova prijava sačinjava se u SEF-u na osnovu podataka kojima raspolaže taj sistem za poreski period obveznika PDV. Preliminarna poreska prijava ne sačinjava se za poreski period u kome je započeta PDV aktivnost, kao ni za period u kojem je ona prestala. 

Propisano je da obveznik PDV podnosi poresku prijavu sa preliminarnom poreskom prijavom koja predstavlja prilog poreskoj prijavi, kao i da se preliminarna poreska prijava dostavlja poreskom organu na njegov zahtev ako obveznik PDV nije podneo poresku prijavu u roku propisanom ZPDV. 

Podzakonski akt koji će bliže urediti ovu oblast će biti donet u roku od 6 meseci od stupanja na snagu ovog zakona (15.06.2025. godine).

Primena počev za poreski period januar 2026. godine odnosno januar-mart 2026. godine.

ZAKON O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU 

Značenje pojedinih pojmova 

Vrši se izmena pojma – subjekt javnog sektora koji će pored entiteta koji pripadaju sektoru države i javnih preduzeća, sada obuhvatati i društvo kapitala koji se nalazi u većinskom vlasništvu Republike Srbije.

Primena od 1.1.2025.

Obaveza izdavanja elektronske fakture

Dopuna se odnosi na to da obavezu izdavanja elektronske fakture ima poreski punomoćnik stranog lica u Republici za promete sa javnim sektorom koji sada uključuje i zahteve za isplatu ka javnom sektoru kojima dolazi do prenosa novčanih sredstava podnosiocu zahteva.

Primena od 1.1.2025.

Status subjekta

Uvodi se novi pojam – status subjekta koji predstavlja izjašnjenje subjekta u sistemu elektronskih faktura o obavezi obračunavanja PDV u skladu sa Zakonom o PDV.
Uvodi se obaveza iskazivanja podataka o statusu subjekta u sistemu elektronskih faktura i rok u kom se navedena obvaveza mora ispuniti. Takođe, definisano je i šta obuhvata podatke koji se odnose na status subjekta, kao i rokovi o usklađivanju statusa subjekta, ako dođe do promene koja se odnosi na podatke o statusu subjekta. 

Svaki subjekt sistema elektronskih faktura ima obavezu iskazivanja podataka o statusu u roku od pet dana od dana pristupanju sistemu elektronskih faktura.

Podaci o statusu subjekta su podaci koji se odnose na obavezu obračunavanja PDV i to:

1. da li je subjekt obveznik PDV;
2. poreski period (kalendarski mesec ili tromesečje) subjekta koji je obveznik PDV.

Promenom podatka o tome da li je obveznik PDV, subjekt u roku od pet dana usklađuje status u sistemu elektronskih faktura sa promenom dok se promena o poreskom periodu vrši u prvom kalendarkom mesecu odgovarajućeg kalendarskog tromesečja. 

Za subjekte koji se do 15.12.2024. godine ne izjasne u pogledu statusa subjekta u sistemu elektronskih faktura, a nalaze se na listi korisnika biće preuzeti podaci od poreske uprave. 

Primena od 15.12.2024.

Elektronsko evidentiranje obračuna PDV

Kada je reč o pojedinačnom elektronskom evidentiranju obračuna PDV, ono sada uključuje i njegovo povećanje, odnosno smanjenje po svakoj obavezi.

Izmenom se isključuje obaveza pojedinačnog evidentiranja za promete na koji se primenjuju posebni postupci oporezivanja (promet turističkih agencija i promet polovnih dobara, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta, uključujući i primljeni avans).

Pored toga uvodi se obaveza elektronskog evidentiranja PDV za prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata i vlasničkih udela na tim dobrima, određenih zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Predviđa se pomeranje roka za evidentiranje obračuna PDV u SEF, uključujući povećanja, odnosno smanjenje, najkasnije do 12. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši elektronsko evidentiranje.


Kada je reč o prometu na malo izmenom se isključuje obaveza pojedinačnog evidentiranja PDV u svakom slučaju.

Primena za PDV periode koji počinju nakon 31.12.2024.

Elektronsko evidentiranje prethodnog poreza

Rok za elektronsko evidentiranje prethodnog poreza je najkasnije 12. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši elektronsko evidentiranje prethodnog poreza i vrši se sa stanjem na dan koji prethodi danu elektronskog evidentiranja prethodnog poreza (umesto kao do sad u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda). Izuzetno ako se elektronsko evidentiranje prethodnog poreza vrši posle 10. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, elektronsko evidentiranje prethodnog poreza vrši se sa stanjem na 10. tog dana kalendarskog meseca. 

Propisuje se mogućnost korigovanja elektronski evidentiranog prethodnog poreza i ovlašćenje ministra nadležnog za poslove finansija da aktom bliže uredi način, postupak i korigovanje elektronskog evidentiranja prethodnog poreza.

Primena za PDV periode koji počinju nakon 31.12.2024.

Prekogranični promet

Izmenom je omogućeno da korisnik sistema elektronskih faktura može u sistemu elektronskih faktura izvršiti uvid u podatke o uvozu pristupom listi carinskih deklaracija za uvoz.

Primena od 1.1.2025.

Preliminarna poreska prijava

Uveden je pojam preliminarne poreske prijave koja se sačinjava u skladu sa Zakonom o PDV u sistemu elektronskih faktura na osnovu podataka kojima raspolaže sistem.

Primena od 31.12.2025.

Sistem elektronskih faktura

Uvedeno je da izdavaocu elektronske fakture može biti onemogućeno dalje postupanje sa izdatom elektronskom fakturom u sistemu elektronskih faktura, ako je raspolagao nedospelim novčanim potraživanjem iskazanim u toj elektronskoj fakturi (na primer za lica koja se bave faktoringom).

Primena od 1.1.2025.

ZAKON O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA

Primena od 01.01.2025.

Najznačajnije izmene i dopune navodimo u nastavku:

• Precizirano je da u postupku likvidacije/stečaja, poresku prijavu i poreski bilans umesto obveznika podnosiće likvidacioni/stečajni upravnik;
• Rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa u slučaju brisanja ogranka nerezidentog obveznika je 60 dana od dana registracije pokretanja postupka likvidacije, okončanja odnosno obustave postupka likvidacije, otvaranja postupka stečaja, početka primene plana reorganizacije u odgovarajući registar;
• Članovi društva koje je prestalo likvidacijom solidarno odgovaraju za ispunjenje obaveze poreza na dobit, utvrđene poreskom prijavom podnetom po okončanju postupka likvidacije, do visine vrednosti imovine koja im pojedinačno pripada u postupku likvidacije odnosno propisano je da su članovi društva odgovorni samo za obavezu koja je nastala u poslednjem poreskom periodu do okončanja postupka likvidacije;
• Precizirano je da u slučaju statusne promene koja ima za posledicu prestanak društva, poresku prijavu u roku od 60 dana od dana upisa statusne promene u nadležnom registru podnosi pravni sledbenik tog društva. Ukoliko ima više pravnih sledbenika, poresku prijavu podnosi zakonski zastupnik društva koje je prestalo da postoji usled statusne promene.
• Pravni sledbenici društva nad kojim je izvršena statusna promena podela ili izdvajanje su u obavezi da poreskoj upravi podnesu izveštaj o realizaciji podele prava i obaveza pravnog prethodnika u roku od 60 dana od dana upisa statusne promene u nadležnom registru.

ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI

Preplata

Povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja sada se definiše kao preplata, pa se u svim daljim odredbama zakona prethodna definicija zamenjuje novom.

Prestanak poreske obaveze

Izmenjena je odredba o prestanku poreske obaveze, kojom je preciziran trenutak prestanka poreske obaveze. Propisano je da poreska obaveza prestaje:

1. Naplatom poreza,
2. Zastarelošću,
3. Otpustom poreza i
4. Nastupanjem trajne nenaplativosti poreza.

Istekom roka zastarelosti, nenaplaćeni porez i sporedna poreska davanja, obezbeđena hipotekom ili zalogom mogu se namiriti samo iz opterećene stvari ukoliko je zaloga ili hipoteka upisana u odgovarajući registar. 

Propisuje da se odredbe o zastarelosti prava na utvrđivanje, naplatu i povraćaj, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja ne odnose na doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinose za zdravstveno osiguranje.

Trajna nenaplativost poreza

Uveden je novi član koji se odnosi na trajnu nenaplativost poreza koja nastupa u slučaju ispunjenja sledećih uslova:

• poreski obveznik je brisan saglasno drugim propisima, odnosno upisan u matičnu knjigu umrlih,
• ne postoji lice odgovorno za ispunjenje neplaćenih poreskih obaveza tog obveznika,
• naplata poreza nije obezbeđena zalogom ili hipotekom.

U ovom slučaju Poreska uprava po službenoj dužnosti donosi rešenje o prestanku poreske obaveze usled nenaplativosti poreske obaveze.

Otpis poreskog duga

Uveden je novi član koji se odnosi na otpis poreskog duga, te poreska uprava otpisuje poreski dug na osnovu:

• rešenja o zastarelosti odnosno nenaplativosti poreske obaveze,
• odluke Vlade o otpustu poreskog duga.

Propisano je da  preplatu Poreska uprava otpisuje na osnovu rešenja o:

• zastarelosti prava poreskog obveznika na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja,
• brisanju poreskog obveznika iz propisanog registra osim ako poreski obveznik ima pravnog sledbenika.

Pravo na preplatu poreskog obveznika koji je brisan iz propisanog registra pripada pravnom sledbeniku.

Sumnjiva i sporna potraživanja

Uveden je novi član koji definiše sumnjiva i sporna potraživanja, a kojima se smatraju neplaćene poreske obaveze: 

• privrednog društva nad kojim je otvoren stečajni postupak,
• privrednog društva koje je brisano iz propisanog registra u postupku prinudne likvidacije, 
• preminulog lica,
• poslovno nesposobnog lica u visini iznad vrednosti njegove imovine, 
• odsutnog fizičkog lica u visini iznad vrednosti njegove imovine.

Evidencija fizičkih lica

Izmenama i dopunama ZPPPA uspostavlja se evidenciju fizičkih lica uspostavlja koju će voditi  Poreska uprava, a ista predstavlja elektronsku bazu podataka o fizičkim licima.

Cilj je obezbeđivanje svih podataka o fizičkim licima poreskoj upravi na jednom mestu.

Zakonom su detaljno navedeni koji se podaci o fizičkim licima preuzimaju iz Centralnog registra stanovništva.

Svrha obrade preuzetih podataka je utvrđivanje činjenica od značaja za ostvarivanje prava i ustanovljavanje obaveza iz poreskopravnog odnosa, na način propisan zakonima koji uređuju oblast oporezivanja.

Podaci o fizičkim licma u evidenciji se čuvaju:

1. 5 godina od smrti lica;
2. 10 godina od dana odjave prebivališta lica koja su se trajno iselila iz Srbije, odnosno od trenutka obrade poslednjeg podatka stranca na odobrenom privremenom boravku.

Uvođenje evidencije fizičkih lica u poreske svrhe primenjivaće se od 01. januara 2026. godine. 

Plaćanje poreske obaveze u stranoj valuti

Uvedeno je da se naplata poreza vrši plaćanjem novčanog iznosa u dinarima, a da se izuzetno može od strane nerezidenta izvršiti plaćanje u stranoj valuti na devizni račun za uplatu poreza. 

Ova odredba zakona stupa na snagu od 01.janura. 2026. godine.

Odlaganje plaćanja poreza

Ukida se  diskreciono ovlašćenje Poreske uprave prilikom odlučivanju o pravu poreskog obveznika na  odlaganje plaćanja dugovanog iznosa poreza i propisuje se da ne može da se odloži plaćanje obaveze za godišnji porez na dohodak građana.

Odredba zakona koja se odnosi na odlaganje plaćanja poreza u primeni će biti od 01.januara 2026.godine.

Poreski prekršaji

Uvodi se novi prekršaj za poreskog obveznika koji kumulativno izvrši prekršajne radnje nepodnošenja poreske prijave i neobračunavanja poreza.

Uvodi se skala novčanih kazni u fiksnom iznosu čija će visina zavisiti od visine neplaćenog poreza za lica koja neblagovremeno podnesu poresku prijavu, a plate porez u zakonom propisanom roku.

Uvodi se raspon za novčanu kaznu od 30-40% iznosa poreza za prekršaj – prijavljivanje manjih iznosa poreza i davanje netačnih podataka u poreskoj prijavi umesto dosadašnjih 30%.

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU

Poreska osnovica

Precizira se utvrđivanje osnovice poreza na imovinu, tako da se utvrđuje na isti način kada jedinica lokalne samouprave propusti da u propisanom roku objavi prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zonama, kao što se utvrđuje kad te prosečne cene nisu utvrđene i objavljene zato što nije bilo prometa u zonama na osnovu koga je prosečne cene trebalo utvrditi odnosno precizirano je da nije dovoljno da su prosečne cene utvrđene već da je potrebno i da su objavljene do 30. novembra tekuće godine. 

Takođe, uređuje se poreska osnovica u slučaju kad za pojedinu od nepokretnosti koje čine fizičku celinu (na primer objekat sa zemljištem), vrednost koja se uključuje u poresku osnovicu čini knjigovodstvena vrednost, a obveznik u poslovnim knjigama nije posebno iskazao vrednost te nepokretnosti od vrednosti ostalih objekata i pripadajućeg zemljišta, u tom slučaju osnovicu za porez na imovinu čini ukupna knjigovodstvena vrednost bez obzira da li obveznik ima parvo na poresko oslobođenje za zemljište ili pojedine objekte.

Precizira se da obveznici koji vode poslovne knjige poresku osnovicu ne umanjuju dodatno po osnovu amortizacije u slučaju kad porez plaćaju na državinu.

Poreska oslobođenja

• precizira se poresko oslobođenje za zemljište koje se ponovo privodi nameni, u smislu da je to neobradivo poljoprivredno zemljište koje se pretvara u obradivo poljoprivredno zemljište, odnosno u zemljište na kome se gaji šuma;
• preciziraju se i u jednoj odredbi grupišu slučajevi kada se ne ostvaruje poresko oslobođenje za zemljište ispod objekta na koji se porez plaća i uređuje obim ostvarivanja tog prava kad se objekat sastoji iz više posebnih delova za koje su obveznici različita lica;
• poresko oslobođenje prestaje zbog  povećanja korisne površine nepokretnosti u toku godine nakon čega je ukupna poreska osnovica za sve nepokretnosti poreskog obveznika na teritoriji konkretne jedinice lokalne samouprave preko RSD 400.000;
• uvodi se da obvezniku koji vodi poslovne knjige prestaje pravo na poresko oslobođenje za dobra namenjena isključivo daljoj prodaji ako u toku poreske godine prestane da ispunjava propisane uslove.

Pravo na poreski kredit

Uvedena je izmena da pravo na poreski kredit za kuću ili stan u kojoj obveznik stanuje i u kojoj je prijavio svoje prebivalište, ne ostvaruje kad je ona evidentirana u poslovnim knjigama obveznika, pa se za nju porez utvrđuje samooporezivanjem.

Porez na prenos apsolutnih prava 

Izmenom Zakona definiše se da ukoliko je naknada za prenos definisana alternativno (u smislu odabira između dve ugovorom ponuđene cene) ili fakultativno (u smislu dopuštenosti odabira drugog predmeta ispunjenja) ugovorenom cenom se smatra najviša od njih, na dan nastanka poreske obaveze.

Primena od 01.01.2025. godine osim za postupke za porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona koji će se utvrditi primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze.

IZVOR: BDO SRBIJA