Davanje pozajmice zaposlenima i obaveze u slucaju otpisa zajma

Poslodavci mogu odobravati zajam zaposlenima u skladu sa članom 8. Stav 2. i članom 120. Tačka 4. Zakona o rad. U skladu sa navedenim odredbama Zakona o radu, poslodavac svojim opštim aktom ili ugovorom o radu utvrđuje mogućnost odobravanja zajma zaposlenima.
davanje-pozajmice-zaposlenima

U privrednoj praksi se cesto dešava da poslodavac daje zajam zaposlenom. Poslodavci mogu odobravati zajam zaposlenima u skladu sa članom 8. Stav 2. i članom 120. Tačka 4. Zakona o rad. U skladu sa navedenim odredbama Zakona o radu, poslodavac svojim opštim aktom ili ugovorom o radu utvrđuje mogućnost odobravanja zajma zaposlenima.I dok se mogućnost odobravanja zajma zaposlenima zasniva se na odredbama zakona kojima se uređuju prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih, a sama pravna primena se zasniva na odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

Zakon o radu nigde se izričito ne bavi davanjem zajma zaposlenom, ali u isto vreme kaže da se opštim aktom ili ugovorom o radu zaposlenom mogu pripisati povoljniji uslovi rada. U tom smislu ako je poslodavac opštim aktom(kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili samim ugovorom o radu predvideo mogućnost davanja zajma zaposlenom, odobravanje zajma je potpuno zakonito.

Poslodavac koji je u opštem aktu definisao mogućnost odobravanja zajma zaposlenima, mora dodatno da definiše slučajeve:

  • u kojima se odobrava zajam,
  • organ nadležan za donošenje odluke o odobravanju zajma (odluku može da donese upravni odbor ili director)
  • visinu zajma,
  • početak vraćanja zajma i rokovi za vraćanje, kao i rok do koga zajam treba u celini da se vrati
  • zajam sa kamatom ili bez kamate,
  • način vraćanja zajma (ličnom uplatom u gotovu na blagajni poslodavca ili na račun poslodavca ili obustavom iz zarade), uobičajeno je da se zajam vraća obustavljanjem iz zarade zaposlenog preko platnog spiska,
  • namenu zajma,
  • sredstva obezbeđenja i sl.

 Ako poslodavac nije predvideo opštim aktom mogućnost davanja zajma zaposlenima, ne postoje nikakve prepreke da u ugovoru o radu definiše ovakvu mogućnost.

Moguća su različita rešenja u praksi a kao najčešća rešenja se pominju zajmovi bez kamate, vezani za visinu zarade(recimo u visini 2-3 zarade), sa prihvatanjem zaposlenog da mu se rata obustavi od same zarade. Samu pozajmicu treba da prati Ugovor o pozajmici, koji mora da sadrži sve elemente klasičnog Ugovora o zajmu, uz dodatak koji se odnosi na način obezbeđenja i odrednicu da zaposleni prihvata da vraća zajam i u situacijama kad prestane da radi kod tog poslodavca.

Rok za otplatu zajma treba da bude najkraće šest meseci, a najduži 12 meseci. Međutim, trebalo bi predvideti mogućnost za produžetak roka u slučaju posebno teških vanrednih okolnosti kod zaposlenog (bolest zaposlenog ili člana porodice i dr.)

U slučaju da poslodavac u toku otplate zajma donese odluku o otpisu zajma ili bez odluke prestane da iz zarade obustavlja rate zajma, tada se primenjuju odredbe člana 14. Stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana koji kaže da tretman zarada pored primanja u novcu imaju i primanja po osnovu novčanih potvrda, bonova, robe, primanja učinjena činjenjem ili nečinjenjem, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obvezniku.  Sto znači da kada poslodavac oprosti dug on postaje obveznik poreza na zarade, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Obaveza plaćanja poreza i doprinosa na oprošten dug, nastaje danom donošenja odluke o opraštanju duga. Kao što smo naveli gore, obligacioni odnos između zajmoprimca i zajmodavca nije vezan za radni odnos, te zaposleni/zajmoprimac ima obavezu da vrati zajam na način kako je utvrđeno i definisano Ugovorom o zajmu, Čak i ako promeni poslodavca. Poslodavac je dužan da koristi sve pravne mehanizme kako bi osigurao redovno servisiranje zajma. Ukoliko, poslodavac izvrši oprost duga, a nije preduzeo sve instrumente da svoje potraživanje naplati sudskim putem, na oprošten dug je dužan da plati sve poreze i doprinose kao i na regularnu zaradu svojih zaposlenih. Ukoliko je poslodavac pruži dokaze o neuspeloj naplati potraživanja sudskim putem, nije dužan da obračuna poreze i doprinose.

Share on facebook
Facebook
Share on google
Google+
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn