Prava i obaveze poslodavca i zaposlenog u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora

Godišnji odmor treba da se koristi u tekućoj godini za tu kalendarsku godinu. Ovo, na žalost, nije uvek moguće. Zbog toga je Zakonom dozvoljeno da se deo godišnjeg odmora iz tekuće godine može koristiti i u narednoj kalendarskoj godini. Rok za korišćenje je najkasnije do 30. juna naredne godine. Postoje i slučajevi kada se i ceo godišnji odmor može prebaciti za narednu godinu.
Godišnji odmor

Propisi koji uređuju prava i obaveze poslodavca i zaposlenog u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora su:

  • Zakon o radu,
  • Posebni zakon kojim je uređena određena oblast, odnosno delatnost,
  • Posebni kolektivni ugovor za određenu delatnost i
  • Opšti akt poslodavca (kolektivni ugovor kod poslodavca ili pravilnik o radu), odnosno ugovor o radu za poslodavce koji nemaju opšti akt.

Godišnji odmor treba da se koristi u tekućoj godini za tu kalendarsku godinu. Ovo, na žalost, nije uvek moguće. Zbog toga je Zakonom dozvoljeno da se deo godišnjeg odmora iz tekuće godine može koristiti i u narednoj kalendarskoj godini. Rok za korišćenje je najkasnije do 30. juna naredne godine. Postoje i slučajevi kada se i ceo godišnji odmor može prebaciti za narednu godinu.

Zaposlen, ince stiče pravo na godišnji odmor posle mesec dana neprekidnog rada  od poslodavca od dana zasnivanja radnog odnosa. Izmenom Zakona o radu, pre nekoliko godina, smenjen je uslov od 6 meseci za sticanje prava na godišnji odmor na 1 mesec.

Zaposleni koji su počeli da rade kod poslodavca u prošloj ili nekoj od prethodnih godina, stiču pravo na godišnji odmor prvim danom nove godine, i mogu ga odmah koristiti (na primer u januaru). Zaposleni koji su počeli da rade u tekućoj godini, mogu da koriste godišnji odmor tek nakon isteka prvog meseca neprekidnog rada u firmi.

Zaposleni ima pravo na minimum 20 dana odmora odnosno srazmeran broj dana za nepune godine rada. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se Pravilnikom o radu koji donosi poslodavac. Vaši zaposleni imaju pravo na minimum 20 dana godišnjeg odmora, koji se garantuju Zakonom o radu. U Pravilniku o radu ovaj broj dana može se i povećati po različitim osnovama (dužina radnog staža kod poslodavca, doprinosi radu, činjenica da je zaposleni roditelj malog deteta itd.). Zaposleni za pune godine (u kojima se očekuje da će biti u radnom odnosu punih 12 meseci) imaju pravo na pun godišnji odmor (20+ radnih dana).

Zaposleni koji u godini za koju se utvrđuje godišnji odmor započinju ili prekidaju radni odnos imaju pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora. Srazmeran deo godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se broj punih meseci rada do kraja godine (ili do dana isteka ugovora o radu ili prestanka radnog odnosa po drugom osnovu) množi sa koeficijentom 1,66666.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora, računa se da radna nedelja ima 5 radnih dana. Ako vaši zaposleni rade 6 dana nedeljno, za 5 dana godišnjeg odmora biće odsutni 7 kalendarskih dana (praktično 6 radnih dana ne rade na svakih 5 dana godišnjeg odmora).

Rešenje iz aktuelnog Zakona o radu ne uzima u obzir rad kod prethodnih poslodavaca. Na dužinu godišnjeg odmora koju ste dužni da odobrite zaposlenom ne utiče činjenica da je zaposleni pre vas radio kod drugog poslodavca ili bio nezaposlen, koristio odmor u prethodnoj firmi ili ne. Potvrda koju zaposleni donese od prethodnog poslodavca da nije koristio godišnji odmor u toj firmi za vas ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.

U dane godišnjeg odmora ne uračunavaju se dani praznika koji su neradni, plaćeno odsustvo, bolovanje. Ako u vreme odmora padne neki od ovih dana, godišnji odmor se produžava.Tako da, ukoliko se desi da u godišnji odmor pada praznik koji je neradan dan, zaposlenom se produžava godišnji odmor za jedan dan. Ukoliko se zaposleni razboli i otvori bolovanje, godišnji odmor se prekida i nastavlja po zaključenju bolovanja.

Ukoliko se zaposlenom porodi supruga, odazove se na vojnu vežbu ili drugi poziv državnog organa, stupi u brak ili se desi neki drugi događaj po kom ima pravo na plaćeno odsustvo, zaposleni mora da podnese zahtev poslodavcu za plaćeno odsustvo, a godišnji odmor onda može da se nastavi nakon okončanja polaćenog odsustva ili da se iskoristi u budućnosti, kada delatnost poslodavca dozvoli. Dakle, godišnji odmor se ne produžava po automatizmu za dane plaćenog odsustva.

Odmor se može koristiti odjednom ili u delovima, pri čemu prvi deo mora da traje najmanje 2 nedelje. Prvi deo godišnjeg odmora mora da se koristi u trajanju od 10 radnih dana neprekidno i to u tekućoj godini, a preostali deo odnosno delove zaposleni može da iskoristi do 30 juna naredne godine.

Ako ne iskoristi prvi deo godišnjeg odmora u tekućoj godini, zaposleni gubi pravo na korišćenje odmora u narednoj godini, izuzev, ako godišnji nije koristio jer je bio na bolovanju (zbog bolesti ili porođaja i nege deteta).

Zaposlenom se moze isplatiti naknada za neiskorišćeni godišnji odmor samo u slucaju prestanka radnog odnosa, a kada zaposleni nije bio u prilici da iskoristi godišnji odmor. U tom slučaju zaposleni ima pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor za ceo odmor ili deo odmora koji nije iskoristio. Naknada se isplaćuje u visini prosečne zarade za prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog odmora. Na ovu naknadu plaća se porez i doprinosi kao i na zaradu.

Share on facebook
Facebook
Share on google
Google+
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn