Radnik u Srbiji elektronskim putem može da dobije samo rešenje za godišnji odmor i platni list, svi ostali dokumenti moraju da budu na papiru. Bar tako kažu inspektori, pozivajući se na Zakon o radu koji propisuje posebnu formu zaključivanja ugovora o radu, odnosno nalaže da se zaključuje u pisanom obliku.
Advokati napominju da kada zakonodavac u Zakonu o radu govori o pisanoj formi on pre svega misli na ‘papirni’ dokument.
Navedeno podupiru i odredbe zakona koje kažu da se ugovor o radu smatra zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac, te da se zaključuje u najmanje tri primerka, od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac.
Iz mišljenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zaključuje se da je obavezna pisana forma zaključivanja ugovora o radu i da, ukoliko bi bio zaključen u elektronskoj formi, potpisan elektronskim potpisom, ne može biti punovažan, odnosno neće proizvoditi pravna dejstva.
“Dakle, ukoliko poslodavac i zaposleni ipak zaključe ugovor o radu u elektronskoj formi postaju izloženi brojnim rizicima koji proističu iz činjenice da on nije punovažan, te da se na osnovu tako zaključenog ugovora ne može zasnovati radni odnos”, objašnjavaju advokati.U velikom broju evropskih zemalja elektronski dokumenti, naročito iz radnog prava, postaju uobičajena praksa, dok se u Srbiji i pored promovisanja digitalizacije i dalje insistira na papirnom obliku ugovora o radu.
NALED je zato digitalizaciju svih dokumenata, elektronsku dostavu i čuvanje svih dokumenata iz radno-pravnih odnosa nominovao kao jednu od 15 prioritetnih preporuka novog izdanja Sive knjige.
Uvođenjem ove novine u zakonski okvir zaposleni bi mogli u elektronskoj formi da zaključe ugovor o radu, te da im elektronskim putem bude dostavljen pravilnik o sistematizaciji, rešenje o plaćenom odsustvu, neplaćenom odsustvu, rešenje o porodiljskom i drugi dokumenti.
“Radnicima bi trebalo dati mogućnost da sami izaberu da li žele da sačine i dobiju ove dokumente elektronskim ili tradicionalnim putem u papirnoj formi. Zato smo u preporuci Sive knjige naznačili da bi dodavanjem posebnog člana u Zakon o radu trebalo predvideti i opciju kreiranja, dostavljanja i čuvanja dokumenata, opštih akata i ugovora u digitalnoj formi. Zakon to sada dozvoljava samo u dva slučaja”,.
Elektronski pečat i potpis godinama su u svakodnevnoj primeni u firmama i njihova izrada i čuvanje značajno smanjuju finansijski i vremenski trošak. Takođe, elektronski dokumenti obezbeđuju visok nivo zaštite podataka i privatnosti jer se štite šiframa, enkripcijom i drugim sigurnosnim mehanizmima. Međutim, neusklađenost propisa i nerazumevanje inspekcijskih organa otežavaju poslodavcima i zaposlenima da koriste pogodnosti koje im zakonski stoje na raspolaganju.
Praksa pokazuje da inspekcije često tumače da bi sva dokumenta trebalo da budu u papirnom obliku i firme se ponašaju u skladu s tim, između ostalog i zbog nezanemarljivih novčanih kazni, pa moraju da izrađuju i arhiviraju i štampane verzije svih radno-pravnih dokumenata.
Često se dešava u praksi da su kompanije već uvele digitalnu formu dokumenata, ali zbog zakonskog okvira i ustaljene prakse svu dokumentaciju štampaju i time rade dupli posao. Iskustva stečena za vreme pandemije ukazala su na suštinski značaj fleksibilne, elektronske komunikacije između poslodavaca i zaposlenih, lišene nepotrebnog formalizma i preterano dugih procedura.
S obzirom na to da prednosti tehnološkog napretka mogu doprineti poboljšanju i modernizaciji poslovanja, donošenje izmena Zakona o radu u oblasti elektronskog čuvanja i dostavljanja dokumentacije iz radno-pravnih odnosa bio bi dodatan podsticaj unapređenju efikasnosti privrede.
„Trend prelaska na elektronsko čuvanje i dostavljanje dokumenata ubrzava se u mnogim evropskim zemljama. Pravo treba da ide u korak sa društvom, prateći njegov razvoj, a za sada su na ovaj način svoj poslovni ambijent modernizovale i digitalizovale Estonija, Danska, Finska, Poljska i od početka ove godine Hrvatska“,
Izvor:biznis.rs
